Uz pojam "jedinice u klađenju" ide kratak pregled visine uloga. Mnogi igrači ne gube novac zbog loših procena, već zbog uloga koji ne odgovaraju budžetu: jedan veliki tiket posle serije poraza briše nedelje strpljive igre. Upravljanje novcem namenjenim klađenju zato je važnije od izbora parova. Pregled prolazi kroz pojam bankrolla, određivanje uloga, jedinice i razlog zbog kog sistemi nalik martingalu obećaju više nego što daju.
Pravila za bankroll lako je zapisati, a teško ispoštovati. Po tiketu se najčešće ulaže od jedan do pet odsto bankrolla, prema sigurnosti procene i visini kvote. Krupniji ulog na visoku kvotu nije odvažnost, nego prečica do praznog računa. Niz poraza nije razlog za veći ulog radi povraćaja, a niz dobitaka ne dozvoljava prelazak zadatog procenta. Pravila se beleže pre prvog tiketa, dok rezultati još ne utiču na odluku.
Jedinice u klađenju izražavaju ulog bez obzira na iznos u dinarima. Jedna jedinica je obično jedan odsto bankrolla, pa tiket od dve jedinice znači dvostruko veći ulog od uobičajenog. Prednost je poređenje: rezultat od plus deset jedinica isto se čita kod igrača sa hiljadu i sa sto hiljada dinara. U jedinicama se ne kriju ni skokovi uloga, jer se svako odstupanje od plana vidi u evidenciji. Tipster bez rezultata u jedinicama i kvotama najčešće nema čime da se pohvali.
Formula zavisi od procene prednosti koju igrač ne može tačno da zna. Precenjena prednost vodi prevelikim ulozima, pa se igra četvrtina ili polovina predloženog iznosa.
Samo iznos čiji gubitak ne ugrožava račune, štednju ni porodični budžet. Taj novac se odvaja unapred i koristi isključivo za klađenje.
Ne sme. Kada se bankroll potroši, klađenje staje do sledećeg meseca, a pozajmljen novac nikada ne ulazi u iznos za igru.
Posle sedam uzastopnih poraza ulog je sto dvadeset osam puta veći od početnog, a kladionica ima gornju granicu uloga. Mali dobici se menjaju za retke, ali razorne gubitke.